Restaurant “ŠUG”…ajme koja je ovod lipa gastro tradicija Dalmacije..

Nazove me moj “Gastro sin” Hrvoje Zirojević i reče “stari” daj svrati u četvrtak u restaurant Šug u Splitu ma danas kuvan ovod kod dva moja krasna učenika kojima san dugo vrimena mentor…sine moj nima zime nek bura dere ali eto nas u Tolstojevoj ulici znan napamet di je restaurant Šug…nismo bili sami bilo je dosta svita a uz nas se naša i naš Gastro amiko iz konobe “Otprilike Ovako” Graba sa svojon suprugom i izvrsnon Chef-icon Natašon…došli smo se naklonit velikome Meštru Hrvoju a bome i mladin Gastro lavovima…jerbo smo svi mi brothers in Gastro arms…Mateo i Duje bravo bravo za ovako misto ma pravo misto za izač sa suprugon amičima gostima nima veze svak je dobrodoša za pojis pjat iskonske Dalmatinske spize i popit žmul vina eee svitu moj vo je prava stvar za Split…

Namjera naših domačina je da se populariziraju marende koje bi se razvukle sve do popodnevni ura misto di se more vrlo kvalitetno obilato sa prihvatjivon cinom jist i guštat na žlicu i pod perun…a navečer uz a la carte menu u finoj atmosferi provest par ugodnih sati…

U restaurantu Šug pravidu svoju manistru peču svoj kruv uspostavili su kontakt sa OPG-ovima iz okolice za verduru a Chef Duje je svako jutro na peškariji friška riba je zakon a bome su se dogovorili i sa susidon kraj šesne terace…susid jema bokun vrtla usri grada tako da če se tu nač petrusimula selene boba biži artičoki ravanela kupusa salate ah ko bi sve nabrojia…lipa inicijativa…

Kad smo kod inicijative onda moran ovod pofalit ekipu koji su na menu kartu mekli mogučnost uplačivanja “ručka za poslije” inicijativa koja je več dugo vrimena zaživila u Splitu…kruv za poslije kava za poslije svitu moj to je humanitarnoga karaktera…jednostavno se kamarijeru reča da na račun doda jedan oli dva ručka za poslije koji če se docnije na kraju šetimane zbrojit i sa tin novcen se kupuju potribite stvari koje se dile famejama kojim je životni standard vrlo nizak…restaurant Šug se brine za cca 160 fameja…bravo za udrugu Sveti Vinko Paulski…

Svitu moj o spizi samo jedna rić divota…evo van litrati pa guštajte…nama je bilo priko lipo i naša vrlo tepla priporuka momci vo zaslužuju jerbo volin mlade Gastro lavove…

Grand Cro…sparivanje vrhunskih vina sa vrhunskom spizom…Bokeria Split…Chef Hrvoje Zirojević i ekipa iz kužine Bokerie…

Nezaboravni ugođaj i doživljaj u Spliskoj Bokeriji. Saša Špiranec direktor firme Vinart je organizira divotu od sparivanja vrhunskih vina grupacije Grand Cro i “brutalno” kvalitetnim jelima Chef- a Hrvoja Zirojevića.

Meni su nikoliko vina ostala u memoriji evo nasumce da spomenem meni vrlo ugodno izneneđenje Plavac Murvica od Bakovića je nešto vrlo vrlo osobito…ajde možda je to i zbog Hrvojeve pašticade tako da se sve priko lipo spojilo ma bravo za Broč.

Bas de Bas Alena Bibicha je več sad postao Classic…neizostavno vino u gornjeme segmentu kvalitete ma svitu moj “Plastovo are forever”.

Divota od rose-a Ocu od Borisa Šuljića vinarija Boškinac je u samome vrhu Grand Cro grupacije…a ovi rose Ocu malo mi baca na orange divota…

Menegettijeva Malvazija Galićev Chard pa Petrač sa Karizmom koju smo lani uživali kod Zore Bile na Bačama…sve su to vina koja su postala neizostavna u restoranima visoke vinske ponude…

Puno mi se svidilo sparivanje kontinentalni i Istarski vina sa ovon “brutalnom” Hrvojevon spizon iz koje na svin pjatima izvire iskonska Dalmacija…

Legenda sa Jelse Duboković da dezertnim vinom Prvi Pojubac je prava krasota…jubav na prvi pogled sorry okus…

Dok je vrhunski Dingač Sint Hillsa apsolutni must u restoranima visoke klasse…

Na kraju triban ovod pofalit poslugu Bokerie…moran prvo napomenit da nisan zadovojan nivoom posluge u mnogim restoranima jerbo tu ima dosta prostora za edukaciju a restoran Bokeria je to vrlo kvalitetno posložila…sve štima bravo bravo…samo tako daje…evo nikoliko fotografija na kraju ove štorije nisu nike dobre kvalitete ali nima veze ma nek se vidi da je bilo nezaboravno…

Zrno Jubavi…divota od pekare u Kaštel Gomilici…

Ima oni lipi momenata u životu ka upoznaš dvoje ljudi koji su zajubjeni, priko vridni i željni održavanja pekarske tradicije.

Pogotova kad in je butiga u istome mistu di i ja živin. E onda triba kod njih povirit i čagod kušat pa napisat koju besidu.

Bruno Alloro je Francuz iz Dijona koji je prije četiri godine doša u Split. Radija je u kultnoj pekari Bobisa i onda se dogodilo naš Bruno je pa na šarme Vanje Bezjak i tako je to krenilo…Vanja je iz trgovačke branše i naša dva zajubjena goluba odluče napravit veliki životni iskorak…otvorit svoju pekaru koja bi isključivo sastojke koristila iz svoga direktnoga okruženja…raženo i integralno brašno je iz mlina u Žrnovnici…mendule, oriji, masline, suve pome, inčuni su iz srca Dalmacije Kaštela…ajde gorgonzola i razne vrste pesta su iz domovine Brunovoga none Italije a lješnjaci su iz Zagorja.

Vanja Beljak je Dalmatinka koja je dugo vrimena živila u Zagorju ali se vratila doli i sa krasnim naglasko sa sjevera i Dalmatinskin rićima vodi prodaju u butigi i pomaže Brunu di čagod triba.

Dva goluba koja su se ovod upoznala a Bruno je svitu moj bome veči Dalmatinac od mnogi koje san ovod upozna. Eto mi se ukazala prilika da bacin dvi tri rići Francuskoga jazika na stol ha, ha, davno je to bilo ka san ga u skuli učija ali uz malo Engleskoga a Bruno nabaciva i koju rić po Dalmatinski moremo se lipo sporazumit.

Naši zajubjeni golubi nisu za ništa izabrali ime butige Zrno ljubavi…Bruno kaže čin san Vanju vidija zna san…ha ha…

Imperativ in je da butiga radi samo ekološki prihvatljive proizvode brez aditiva i umjetne kolure.

Prijateji moji sa gastro scene sebi san se zavitova da ču se osobno pobrinit da probrana ekipa moji gastro prijateja / Chefova nakon lita dođu ovod u Gomilicu kušat Brunine delicije i da provamo za svaki restoran / wine bar napravit exclusivne pistolete i mini baquete tako da i probrana publika u restoranima bude u mogučnosti da sve vo kuša.

Pripoznat če se moji amići Chefovi znaju oni na koga ja mislin…ha, ha…

Svitu moj nimate pojma koliki san ja entuzijasta…ova štorija me podsječa na tradicijske  obitejske butige Francuske, Španjolske, Grčke i Italije di se kvaliteta pekarski proizvoda prinosi sa generacije na generaciju…eto ovod u Kaštel Gomilici je započela jedno lipa štorija…fala van Vanja i Bruno na druženju Ona i ja če mo kušat vaše delicije na našoj teraci a vama svitu od srca priporučujen ovu butigu…Kaštel Gomilica, ulica Fra.F.Careva 16…mobitel…095 516 2191…

Ekipa iz Zrna Ljubavi nek van je sa srićon…

 

 

La Grotta…vratili smo se…divota…

 

 

Prošlo je nekoliko šetimana nakon našega prvoga posjeta restoranu La Grotta.

Prvi utisak je bija vrlo pozitivan i odmah se vidilo da je ovo dobitak za Splitsku gastro scenu.

U isto vrime preko društvenih mreža smo primjetili da je u restoranu La Grotta bilo izvrsnih gastro doživljaja i prezentacija spize od poznatih Chefova & Chefice i renomiranih vinara koji su napravili nezaboravna gastro događanja.

A sad evo i naša štorija.

Kušavali smo razna jela koja su nam ostala u prijatnome siječanju a sad bi napisao par rići o glavnim sastojcima telečega rižota a ja to iz milja po Dalmatinski pišen angrizot…idemo…teleče glave, teleči obrazi, teleči mozak, bouquet garni…sve zapečeno pa onda satima i satima na cca 90 gradi termički obrađeno i posluženo sa vrganjima i visoko kvalitetnom Scotti rižom & angrizon.

U mome životu san puno angrizota kušava ali je ovaj u restoranu La Grotta u najvišoj kategoriji kvalitete…uh, svitu moj koje nevjerovatno bogatstvo telećih aromata a riža & angriz je taman kako triba bit…meki adente…

Ako se kod jela smije reč da je savršeno onda je ovaj angrizot vrlo vrlo blizu tog značenja…svitu moj moja osobna priporuka svratite u restoran La Grotta i naručite ovaj angrizot a partner nek naruči isto tako vrhunski angrizot sa sirovin kozicama uz to se obavezno pijucka boca krasnog vina…na po puta užinavanja vaja zaminit pijate kušavat i tako par puta se minjat ajme koji vrhunac…pravi gastro orgazam…nakon ovega obida / večere vaš život više nikada neče bit isti…eto zbog ovakvih angrizota koji imaju vrlo konpliciranu i dugotrajnu pripremu mirita poč u restoran La Grotta i pripustit se čarima gastronomije…Saša Robič dragi moj Chefe primi naš duboki naklon a i tvoja brigada dakako…Saša ovo je več jedna druga gastro dimenzija ovo je daleko najboje ča se more u Splitu pojist…eto dosta je pisanja neka sve fotke nastave ovu gastro štoriju…poz…

 

La Grotta…divota o’restorana u zapadnom zidu Dioklecijanove palače…

Perla Jadrana naš priko lipi antički Split je dobija još jedan krasni restaurant.

Sa ovako lipin imenom LA GROTTA na lokaciji u Adamovoj kali broj 3 jušto iza Jupiterova Hrama započima nova gastro štorija.

Sa puno jubavi i pod budnin okon konzervatora je stvoren vrlo koristan prostor koji sa svojin vijugavin prostorom pruža dosta intimnosti za goste a za lipi vrimena kojih je kod nas napritek u malome dvoru če bit mista za tri stola, ma ovi restaurant sa separatnim barom za posebne cocktail gušte če stvarno postat pravo misto za izlazak i veliki dobitak za grad Split.

Namjera je da če restaurant La Grotta par dana prije Božiča zatvorit svoja vrata za kolektivni odmor da bi se krajen siječnja ponovo otvorila i sa friškin elanom bila na usluzi gostima. Kužina če pratit sezonsku ponudu i minjat če se u određenim godišnjin intervalima.

Mirita ovod napisat da je fameja Jadresko nakon prve vrhunske akvizicije na Pjaci “Palace Suites hotel” nastavila sa ulaganjem u svoju Domovinu. Daniel, Eli, Sandra i Lynn su porjeklom sa škoja Pašmana a njiova nova domovina je Canada. Svitu moj ovako pravi investitori rade. Eto, prvo žele sačuvati arhitektonske vrijednosti i u isto vrime in udahnuti visoko kvalitetni turističko gastronomski sadržaj…Bravooo…siguran sam da če fameja Jadresko nastavit sa ovako kvalitetnim ulaganjima u Split.

Alfa i omega restorana La Grotta je Šime moj Kaštelani koji je za naše Dalmatinske prilike strahovito dinamičan manager, ma živija san dugo vrimena u Niskozemskoj i samo tamo san moga upoznat ovakav radni elan. Fameja Jadresko je napravilo pravi potez La Grotta je u sigurnin rukama.

Prije nego upoznamo Chefa kužine rado bi spomenija da su sva vina od malih boutique vinarija a to je meni puno dragi pristup, ponuda vina je stvarno zavidna a posebno mi je drago da san vidija vina i od moji Kaštelanski prijateja Vuine, Matele, Krole a možda se nađe još koji. Ovo je pravi put osobita Kaštelanska vina su dobila svoje zasluženo misto u eno gastro ponudi.

Chef Saša Robič je sa svojih 27 godina izgradija zavidnu karijeru radeči u respektiranin restoranima u Splitu i Bolu na Braču njegov rad u La Grotti je veliki izazov, zajedno sa svojon brigadom i sous Chef – om and brother in arms Marinom namjerava postaviti nove kvalitetne standarde u Spliskoj gastronomiji. Jedna od interesantnih razlika od drugih restorana je da je porcija obilatija i spravjena samo sa vrhunskim namirnicama.

Chef Saša je uvatija malo vrimena i lipo smo pročakulali, ma svidio mi se njegov način razmišljanja.

Eto a cili posal oko sastavjanja vinske karte je dat u ruke eno dvojcu Siniši Koceiću i Alen Gulan od firme Vino.like bravo momci.

Menu karta je zajedno sa Sašon rezultat zajedničkog rada sa gastro savjetnikom Draganom Grbićem.

Ima tu u La Grotti interesantni ideja kao vrlo pohvalna je suradnja sa Paškom siranom Gligorom.

A vrhunski Dalmatinski pršuti su minimalno od tri godine zrilosti bit če tu i raznih “home made” kobasica od tovara, janjetine, kozletine i od razne divjači.

Ajde malo dan se zaletija piskarat ma ovi koncept mi se svidija a neobično volin ka se “mladi lavovi” uvate pravega posla ovo je početak jedne lipe gastro štorije…uostalome vrime če pokazat jesan li jema za prav a u međuvrimenu triba kuvat, bit kreativan, jemat pacijence jerbo rezultati ne dolazidu sami po sebi triba radit i ponovo radit…

Ekipa nek van je sa srićon evo ovod doli serija fotki da buduči gosti vide kako je sve ovo započelo…

 

 

Birradelborgo…izvrsna radionica koktela na bazi craft piva iz Italije…u Bokamorri…

Kad me je Diana Jelaska uvoznica Talijanski craft piva pozvala na ovu radionicu u prvi momenat nisam mogao virovat da se sa pivom mogu pravit kokteli.

Ali je znatiželja bila tako velika da san odma reka…dolazim.

U Bokamorri na Trumbićevoj obali u Splitu se okupila creme de la creme barmana iz Splitskih hotela barova i restorana. Tako da su mogli iz prve ruke dobit potrebne informacije o pivima i mogučnostima a bome i proceduru mixanja koktela.

Stvarno je krasno osvježenje kušat koktel sa ovakvim kombinacijama.

Meni osobno je bija gušt bit između mladi judi punih entuzijazma i gladni znanja.

Giullio Pantene putujuči bartender / barman firme Birradelborgo je vrhunski meštar svoga zanata i na izvrsnome engeskom jeziku je izmixa tri koktela dva sa craft pivima i jedan koji mi je lipo lega a taj je spravljen od pola pivo pola vino po metodi champagneoise.

Divota za sva tri koktela.

Bravo za ovu radionicu a znanja nikad dosta zato je i interes bija velik.

Puno uspjeha u poslu i svima veliko bravo…pogotovo za organizatoricu Dianu Jelaska.

 

 

 

Restoran Zora Bila…kultno kupalište Bačvice Split…

Upoznao sam mnoge vlasnike restorana pogotovo u Niskozemskoj a bome i u drugin zemjama EU…svak jema svoju štoriju…meni je jedna od najdraži gastro štorija kad se ono započme kuvat uz mater pa se onda napravi veliki iskorak i osamostali otvaranjem šesne kvartovske pizzerije u stambenoj četvrti koja sa dodatnim experimentima postaje malo drugovačija puno boja od drugi lipo misto di te gosti štuju i cijene tvoje gastro izazove…sve je to lipo do momenta dok ne dođe vrime da se triba pogledat u zrcalo i reč…gremo sad na višu gastro skalinu novu malo izazovnu…eto isprid zrcala su Sandra i Dane…odluka je pala iz stambene četvrti se spuščaju do mora di je One million $ vieuw na more, škoje, brode, picigin, domači svit, furešte di je u blizini centar Metropole Jadrana čarobni Split e tu se na kultnim Bačama jema malo više od tri miseca priselila ekipa restorana Zora Bila...prvo ča mi se dopalo je raskošno prirodno svitlo u restoranu sa fenomenalnim panoramskim pogledom na škoje i Bače…da upotribin oni poznati kliše…svitu moj vo je definitivno dobitak za grad Split…

Naš kasno popodnevni obid smo započeli sa kušanjem rose-a od jednog od pionira Hvarskog vinarstva Antuna Plančića…nismo se odavna vidili pa je pala čakula dakako o vinima a eto jušto istu večer je vinarija Plančić jemala u restoranu Zora Bila sjubjivanje njiovi vina sa delicijama od Sandre i Dane…

Ka san spomenija Sandru i Danu bija bi red da se i par rići napiše i o njiovoj princezi Mii…koliko san moga vidit Mia je alfa i omega u posluzi ma vidi se odma da je dite od rasni ugostiteja, bravo Mia moja priporuka je aj malo po svitu misec dan ovod, misec dan onod, po dobrin restoranima usavršaji se jerbo je vo tek početak jedne lipe obitejske gastro štorije mater i otac su mekli fundamente a tebi sa njima nek je sa srićon…mukotrpan je put do vrhunskoga restorana ali tvoji roditeji i ti morete napravit gastro čuda…nemoj mi zamirit da te guran u posal ali san onako iz prikrajka peška da jemaš mota i to bi po meni tribala usavršit…

Malo smo sa Danom čakulali o idejama, novitadama, gastro izazovima kako, ča i kad ali neču ništa špijavat znan puno ali van nesmin reč…ka dođe vrime onda če Sandra Dane i Mia otkrit svoje gastro adute na dobrobit svih gostiju koji vole fine gastro užitke i onu pravu atmosferu koja je svima draga ka izađeš vanka i vratiš se doma priko zadovojan…

Započeli smo sa Tajlandskom juvon od pomidora sa pinkicu kokosa i đumbira prava pikantna krasotica…drago mi je da se mogu kušat i za nas egzotična jela…na karti san vidija Japansku ramen juvu to je sad veliki hit u Amsterdamu ramen juve od piletine, puretine, ribe i vega  bravo za to triba svega pomalo kušat svit je posta globalno selo…ali je ipak važan naglasak na osobnost restorana i domače ponude vina a tu se u Zore Bile postigla ravnoteža…

Ja san gušta u domačoj talijateli neri sa škojkama, račičima, krakovima hobe i par raki uz reducirani brujet koji je bomba, osobno ga još više reduciran da ga mogu rizat na bokuniče, ma ovi je bija taman toliko tekuč da se manistra more slasno “šporkat”.

Ona je guštala u tri mini burgera od entrecote bija je pinkicu veči zalogaj nima veze i ja san kuša jedan bokunič…meso vrhunsko pecivo ostaje suvo brez da se ostaci krvi cide ma tako i triba…

Panecota da roza a sa strane coulie od malina, čikolata…kaže mi Ona da je bilo ajme…

Ja san gušta u kolaču od karote sa bilon čikolaton tajanstveni zamagljeni pjat divota za nepce i oko…

Pijuckala su se Petračeva Karizma 2015e i Malvazija Montiron Medea 2016e…priko lipo i pitko isto ka i spiza koja je jestiva…ha ha…dosta mi je bilo slikovnica koje su samo jednin dilom jestive triba kuvat u temu je cila filozofija…

Imali smo zadovojstvo da smo jušto kod našeg dolaska sili za stol sa Antunom Plančićem velikin Meštrom od Hvarskih vina zajedno smo kušali njegov rose od 100% Plavca maloga…divota bravo… svitu moj nova etiketa sa rednin brojen boce a i točna količina vina iz godine berbe sve to daje posebni timbar boljoj informiranosti da konzument zna koje vino i koliko ga je proizvedeno bravo…

Istu večer je bila poznata Hedo Srijeda di su se delicije restorana Zora Bila sjubjivala sa Plančićevin Hvarskim krasotama…

Bravo naši judi gremo daje u nove eno – gastro izazove bilo nan je priko lipo…

Jesenje guštanje na našeme Hedo Raju na Škoju…

Evo je deboto polovica studenoga krajnje je vrime da posijen i posadin čagod verdure.

Život nan se u zanje vrime malo iskomplicira tako da nismo mogli napravit pravu regulu našega guštanja, rekreativnosti i hedonizma.

Situacija se pomalo minja tako da se ponova vatan guštanja. Od velike suše su se mlade loze osušile uspija san spasit samo pet čokota jušto isprid kapunjere to če nan bit za odrinu.

Masline su podbacile vrlo mali plod samo san napravija finu kremu od zeleni maslina. Tribalo je zalivat ali ka je rezervar prisušija onda je sve išlo na inkanat.

Idemo pomalo sa dodatnin radovima uskor0 bi se moga uvatit sređivanja odrine uz često održavanje parcele jerbo priroda buji i triba navrime sve podrizat i slagat na suhozide to se pokazalo vrlo praktično i šesno za vidit, tako da san na ti način stvorija prepreku za prolazak turista a usput je i zgodno misto di se mnoge male beštije mogu sakrit i di tice saviju gnjizdo.

Ma vo nije posal vo je nama gušt obitavat na morskem zraku. Živi se samo jedan put.

Ma neka dura dok dura.

Konoba Vlade Perišina u portu Kaštel Kambelovca…divota…

Svitu moj vako šesne konobe sa iskonskon dušon nisan odavna vidija…ma znate li vi ono kako bi naš svit reka eto ovod je pravi domači đir.

Stasala je i nova generacija vinara pod budnin okon oca mladi naraštaj uči sve finece pravjena krasni Kaštelanski vina. Vo je za primjer i drugin famejama da se uvate priko svoji OPG-ova ve tradicijonalne lavure i stvore dodatne vridnost za sebe i za društvo.

Ka je prid ovo lito otvorena butiga od vina pokazalo se da je bija pogodak u sridu… kušavanje, razgledavanje, prodaja na kučneme pragu e to je svitu moj pravi put kojem bi od srca volija da se pridruže i drugi vinari Kaštela tako da se ta priko lipo zamišjena ideja koja je za sad samo na bokun karte pod radnin nazivom Vinska cesta Kaštela i ostvari…Vlado je ka prvi započeja ajdemo Kaštelanski vinari otvorite i vi vrata od vaši konoba.

Neizostavna španjčera od Vlade je pripoznatjiv znak Kambelovca pogotovo ka je Fešta od boba di je Vlado glavni animator i pokretač eno-gastro fešte…ajme da je još vaki judi di bi nan bija kraj.

Mali pult, škancija, par katriga, jedna bačva i to je to…kušavanje i prodaja more počet…

A u bačvama mladi mošt kuva i kuva…

Svudi su interesantni detaji…vo lito su ovod bili Ameri i Englezi ispale su in oći od svega lipega ča je za vidit i za kušavat…

Prid nama je svitla budučnost vinarstva i vinogradarstva…drago mi je da se pod Kozjakom sve više krče i sređuju vinogradi eto niki novi vrlo pozitivni vitar je zapuva…bravo vinari i vinogradari samo nas kvaliteta more odvojit od ostatka svita…

Šijuni za pritakanje…Kaštelanskega Crljenke aka Zinfandela…vrhunac…

Evo ga Pošip vrhunsko vino…neće mi Vlado zamirit da san ga fotka isprid Kaštilca u Gomilici umisto isprid Cambijeve kule…

Eve i malo simbolike…zamisao je bila da se od Kaštilca započme sa vinskon ceston uz more od konobe do konobe…iskreno se nadan da če se i drugi vinari počet pripremat i da dogodine zaživi va priko lipa inicijativa…fala in…

O’Š KOLAČ…Tea Mamut je otvorila svoju priko slatku butigu…pastry shop…

Drago mi je da san jedan od rijetkih, ne računajuči familiju od Tea Mamut, koji je pratija njezino gastro školovanje. Godinama je Tea pisala svoj slatki gastro blog a ja san sa ovin mojin blogon pinku čirija u njezin svit a Tea u moj.

Sa mojon čeron je dugo godina bila u gastro kontaktu obe dvi su postry “zaluđene” sa svojin blogovima. Tea je dalje studirala a moja čer, diplomirani nutricista, se uvatila materistva jerbo se sa četiri sina nija lako vatat kužine i experimentirat sa slasticama.

Tea je nastavila i završila vrlo prestižnu skulu u SAD-u onako po domači rečeno Harvard za Pašticijere.

Nakon stažiranja u vrhunskin slakin kužinama ovega svita vratila se doma a ča je docnije bilo doma svi znate, priko restorana, TV emisija,  doša je za Teu onaj pravi trenutak u životu da u svojoj butigi pokaže sve ono lipo ča je godinama učila i razvijala svoj kreativnost.

Split i Dalmacija če sigurno bit ponosni da je Tea odlučila u svome gradu otvorit svoju slaku butigu.

Tea ima puno planova da bi se nivo pašticijerstva u Dalmacij diga na visoki nivo. Tu če bit suradnja sa hotelima restoranima, školovanje mladi pašticijera, pop up projekti, inovacije, brandiranje projekta O’Š KOLAČ ma ima tu puno ideja koje če se polako razvijati.

Ali danas je fešta danas je otvorenje butige, danas se gušta a sutra počima posal i kreativnost.

Fala Tea za vrhunske slake zalogajčiče i bibite a tebi fala Marko za lipe “slane” zalogaje bilo nan je priko lipo.