Još malo pa san gotov sa restauriranjem male kamene kuće…potrebno je još da se krov dobro namaže sa cementnim namazom i onda sve pitura u bilu boju…nadalje ispod svake ponistre postavjan nosače za pitare cvića…a triba posadit i nikoliko kapara na zidove livo i desno od ulazni vrata…jemamo još nike ideje ali polako….korak po korak…
…svitu moj guštajmo u malin stvarima… a sve se bojin da če ovake fotke uskoro nestat…dižu se porezi na brodice…triba puno šoldi za ulovit kil ribe…mriže nemoš više bacat a obala a da ne govorin o plažama one gredu u koncesiju…Dalmacija se malo pomalo komercijalizira…samo nan ostaju fotke da se sitimo kako je nikad bilo…
…a mi svi gledamo i čekamo…dikod koji put brontulajemo i to je sve…unuci če nas pitat zašto smo to dozvolili…da se veliki kapital ugura i u zanju slikovitu uvalu…ovo je početak kraja idiličnega života uz naše more…uh,…koja ščeta,…ma papani su sve spizdili…
…zato guštajmo u fotkama dok je vrime…a generacije iza nas če nas proklet…i dajen in za prav…
balancana 