Spliski Veli Varoš…a i bokun Geta…

Malo pomalo se sređuju stare kuće po krasnim Spliskin kvartovima ka ča su Lučac, Manuš i Veli Varoš.

U Getu je sve postalo luxuznije ali su mi više pri srcu male kalete u Velome Varošu ma to je poradi nostalgije jerbo znan sve kale u kojim san se igra ka dite.

A na svakome kantunu su plave tabele za fitavanje.

Još ka bi se Poteštat potrudija i zabranija ulaz tonobilima u centar e onda bi sve tribalo bit po miri čovika.

Ali najprije se tribaju napravit podzemne garaže počevši sa Zvončaca pa priko Spinuta, Starega Placa, kraj Gripa i na istočnoj bandi graske luke.

Ka bi se napravija ti prsten od garaža onda bi se samo u Grad puštali tonobili stanara, dostave, javnoga prijevoza, taxija i interventni služba.

Koja bi to bila divota.

Kamena kućica…trenutno stanje…

Malo pomalo svemu dolazi kraj evo san se uvatija pituravanje i sređivanja. Letrika je posvuda sprovedena i sa tin smo puno zadovojni, utičnice i prekidači su retro tako da san uspija dat starovinski tinbar.

Kameni pod u kužini san opra i sa se suši. Sutra 17. prosinca ču ga namazat sa specijalnon tekučinom koja spriječava šporkavanje.

Meštar o’kužine nima vrimena za završit oblaganje aparata u kužini, ali ka bude gotovo onda samo triba naš marangun odradit svoj posal i postavit ukrasne letve i slične sitnice.

A uskoro nosin ponistre i okvire kod caklara za cakla i zrcala.

Nakon svega meni triba dosta vrimena za sve piturat. Kako koja stvar bude gotova onda Ona i ja dobro razmislimo i odlučujemo se koja če bit pitura i u kojoj nijansi.

Lavura je in progress.

Pirovac…šesno misto u Dalmaciji…

Vrime u prosincu je ka stvoreno za laganu điradu po Jadranskoj Magistrali…sva lipota Dalmacije nan je na dlanu a danas čemo kavicu popit u malome mistu Pirovac. Ka ča su sva naša mista uz more i ovod je sve zamrlo jerbo se nakon litnjege šušura vratija zimski mir.

Idealno je vrime za lutanje kalama i pravjenje šesni litrata…jema u njioveme getu dikod koja popravjena kuća za fitavanje sve vodiše starinon iako je nakaradni dogradnji ka i svudi po Dalmaciji. Ali je ipak u kalama osta stari tinbar koji bi se sa malo voje moga oplemenit sa nikoliko pitara đirana i šparoga tako da i oku bude šesno…jema bit da se naša mista samo dricaju na promaliče prije početka turističke sezone a zimi se sve zapusti.

Ajde nima veze i u temu je šarm ma ovod van je svitu pravi Dalmatian slow life…

Teatrino…šesna zalogajnica u centru Splita…

Eto su i furešti napustili Split, ajde nisu svi, nađe se još dikod koja grupa Kineza i Japanaca koji lutaju i guštaju po gradu.

Puno je butiga od spize zatvoreno i to je ono ča je katastrofa za turističke gradove, po meni bi tribalo extra oporezivat one butige koje na kraj lita zatvote vrata a one koji ostanu otvoreni nagradit sa poreznin oli kakvin drugin olakšicama. Butigu samo zatvorit ka je kolektivni odmor a u zimsko vrime lavuravat sa minimalnin kapaciteton i pravit akcije ma jema puno ideja kako se more doč do gosta.

E sad zamislite ovo, vrime je obida Ona i ja smo napravili điradu po gradu i jebote ne moremo deboto nidi čagod pojist.     Tili bi onako za pristojnu cinu čagod zalogajit i da van pravo kažen nije baš lako nač zalogajnicu di se more u miru čagod poist.

Sva srića da je ova butiga o’spize Teatrino otvorena. Zalogajnica je na južnoj bandi o’Spliskega teatra i sičan se da je ovod ka san bija mlaji vozija autobus Prometa a sa je ovod pjašačka zona. Butiga je šesna, ukusno uređena di lavuraju dvi gospoje koje jemaju jednostavan i nenametjiv pristup prima gostima, kako i triba. Mi smo guštali Ona je vazela tepli sengvić sa piletinon i verduron a ja san poija rižot o’teletine i nisan ga odavna jia i lipo mi je lega, samo je ščeta da nismo popili malo vina…ah, tribalo je još vozit tonobil ali je štrukani sok od aranče bija solidna zamjena. Ovaki butiga o’spize bi tribalo bit još više.

Ovod čemo se sigurno vratit jopet, ma zaslužili su.