Kaštela…ovod je vrime stalo i neka je, boje ovako vengo ka cirkusi po ostalin našin mistima…

60ti godin onega vika san lavurava u Palacu i Resniku, bila su to vrimena “mraka”…ma dabogda se i ovoj mulariju koja sad živi tako smračilo ali znan da od tega nima ništa sad su u điru niki novi klinci i nike nove klinke…turizam je onda bija pojam…u Plavem Jadranu kojega ka i Palacea više nima su se svaki dan spravjali doručci, obidi i večere za deboto 900 gostiju koji su spavali kod privatnika i vidi kurca jili u društveneme restoranu…ma kako je to bilo moguče u vrimenima mraka…moglo je moglo i svi su bili zadovojni, Kaštelanska Rivijera je jemala dodatni privatni smještaj, kužina u Plavome Jadranu je radila u svi šesnajst i svi su zarađivali lipe šolde…mene je Kaštelanska Rivijera stipendirala a ja san se trudija da odradin nikoliko lita i vratin uloženo…u Palace-u san upozna i moju suprugu, fureštu, ona je uspila oveme galebu da postriže krila eto mi smo krajen ove godine 42 godinu u braku…svitu moj nezaboravne su bile večeri u Plavome Jadranu di je Davorin Popović sa svojin Indexima svako lito piva i sa nama gušta u nezaboravneme Kaštelanskome litu…za Trogir, Okrug oli Seget se nije znalo gosti su dolazili u Kaštela…i sad ka su se uloge prominila mogu van reć da mi je i drago…u Kaštelima se među domačin sviton nađe i koji furešti a u Trogiru, Okruku oli Segetu van je obrnuto…svi odreda moji furešti prijateji više volidu Kaštelansku fibru vengo fibru od ostali mista u okruženju, dobro možda su moji prijateji malo drugovačiji od prosjeka ali je ovo ipak interesantno za znat…u zanje vrime mnoga turistička mista počimaju ličit jedno na drugo…to van je u Španjolsko, Grčkoj i Italiji veliki problem jerbo sva mista stanu u duzinu…a tako van polagano postaje i kod nas…nadan se da če Kaštela pripoznat svoju ulogu i sa svojin lokalni feštama nastavit radit na dobrobit prvo sebe a usput i furešta…a ne obratno…tema je za razmišjanje…

jesen u dalmaciji…

Sva lipota Dalmacije je u ovin lipin jesenjin danima…vino se spravilo i sad lagano vrije i čeka prvo pritakanje…pravidu se đirade po okolnin mistima dok su nan večeri malo friške i koji put pane kiša ali još se da lipo guštat…pogotovo ka se počimaju kolure u prirodi minjat…

Marina i Kaštela su perle Dalmacije sva lipota mirnih Dalmatinski mista su u njima…draga nan je lagana šetnja kroz kalete od Marine a kroz Kaštela ugodna vožnja sa bičikletama od Mašograda pa do Nehaja…Kaštela su raj na zemji nisu pokvarena za razvikanin turizmom po meni nek ovako ostane nek se samo malo dricaju i to je to…dikod koji pitar sa šparogama i điranima a u đardinima koji ružmarin i lavanda…ma divota…

Nakon spravjanja vina vaja i čagod bacit na gradela…

Evo ovod nikoliko litrati sa Broča…Iz Supetra koji nan nije po baš guštu jerbo jema previše štekata i furešti smo ča je moguče prije išli do Stivana…ajme koja je to lipota i koji mir…na svakome kantunu se ništo popravja i restaurira…nije sve gotovo ali su na dobreme putu…nadajmo se da se nečedu u Stivanu gradit oteli nego nek sa samo fitaju kuće i ville i nek ostane harmonija…

Vožnja do Ložišta koje jema puno lipi zvonik i to misto je blaženo lipo…dalje doli do mora puten di restu kaktusi do puno šesnega Bobovišča e tu smo ostali par sati, divota…i onda nazad na cestu pa onda do Milne…tu nan nije bilo po guštu u sri mista jedana velebna kuća u stanju raspadanja, koja sramota…puno lovaša na jahtama a u mistu ionako ništa posebnega…gremo daje do Neržišiča u kojeme je taki mir da smo se pripali da niko ovod ne živi…usput smo vidili u Dračevici tebelu kraj puta da je tu vinarija Senjković…Magdalena i Saša dočemo drugi put…put smo nastavili daje do Škripa…zavičajni muzej Broča, dvorci i iskopine iz davni vrimena su stvarno impresivne…toliko tega blaga na jednome mistu i sve je lipo održavano da je to za pofalit…i na kraju Splitska šesno misto i stvarno je po miri za živit…