Još par miseci lavure i onda če naš Hedo…nistički Hram bit sređen…ali do tad mi triba okrenit puno lavure…meštar od keramike tek triba počet postavjat pločice i kameni pod…a najviše posla moran ja odradit…inkartavanje nikoliko zidova i onda pituravanje ponistra vrata, tavana i skalina…boje moraju bit tako usklađen da se stvori jedna lipa harmonija…za sad sve gre po planu a nadam se dače i do kraja bit ovako…
Evo san naša nikoliko fotki od moje ekipe Niskozemaca koji su se tili penjat po našin planinana,…eto ka van je drago reka san in ajmo mi onda malo do Dalmacije tako da se more napravit lipa konbinacija sa brdskin trkama, pješačkin turama, razgledavanjem rimski iskopina i onda opuštanje, spiza, vino i guštanje u prolitnjem suncu Dalmacije…ovo je bilo ako se dobro sičan prije jedno desetak godin a jema i fotki i od prije dvadesetak godin…ma kako vrime leti…
A sa su nan piješačke relacije malo krače, onako sat vrimena ujutro prije kavice drito iz kuće ma neš ti problema okolo nas se more na sve strane svita…eto svitu moj svako vrime donosi svoje brime tako i nama…sa se više gušta u malin stvarima verdura, spiza, vino, masline, bibite i pogotovo kužinavanje…a da ne govorin posjete našin unucima…dobro je ovako rekli bi stari judi ma nek dura dok dura…
Stvarno je ščeta da ovi lipi Grad jema dva lica, eto tamo nidi oko Uskrsa počima lagani šušur koji se protegne sve do početka jeseni…cili Grad živi i svita je na svakome koraku a bibite i spize je napritek…liti visi u Gradu jedna ugodna fibra…nažalost furešti su ti koji nan daju tinbar i ležernost a jemamo sve mogučnosti da od ovega lipoga Grada napravimo misto još bojega i kvalitetnijega života…
A ono priseravanje na Rivi ka je lipo vrime nima nikakve veze sa šušuron…večinon su tamo skorojeviči koji nimaju veze sa urbanin načinon života,…da se barenko malo ogradin od ovi rići i čast dan svin onin iznimkama koje bi se na ovo uvridile…po meni Grad tiba živit cilu godinu i u svaku uru…jebote da nije peškarije i pazara Grad bi bija mrtav…ma dosta je ajmo sad čagod pozitivnega…
Sva srića da jemamo dobru ekipu n TZ Grada di je Vedran Matošić alfa i omega turizma a ta ekipa osmišjava raznorazne manifestacije koje jemaju za cilj da nan u Gradu bude još ugodnije i da se stalno šoldi troše na dobrobit svih nas…postoji namjera da se to sve pomalo pomakne prima kasnoj jeseni i prima zimi…
Za nadat se je da če u temu da uspiju bar pinkicu a toliko interesantni stvari se mogu organizirat eto počet od gastronomije, vina, kulture i prizimjavanja…e to bi nan i moga bit adut, prizimjavanje to je za onu kategoriju furešti koji bi tili solidan komod, jemaju love za potrošit ali sa druge bande triba in čagod i pružit a ne zimi zatvorit butige i čekat lito…
Mislin da bi se tu moglo čagod ućinit i sa porezima…naprimjer oni ko zatvori butigu dobit če dodatni namet a oni koji je ostavi otvorenu dobit če zimi porezni popust…i tribalo bi uvest obavezu ne više od misec dana zatvaranja za korištenje godišnji odmora, svitu moj triba lavurat ka če se lavuraje po cilome svitu…eee, tek onda nan Grad zimi neče bi sablasno prazan…ajmo ekipa očemo šušur po cilu godinu…
Ma moga bi pisat satima o našeme moru ali eto samo ču se ošervat na ovi akvatorij okolo Trogira i Starega Trogira…ove dvi gornje fotke su sa južne bande Čiova di je Konoba Duga od moga amika Đanga…ono u daljini je Šolta a desno je Fumija…a livo iza punte kraj oni kaića je konoba Duga…sva lipota je u jednoj fotki…
evo ga opet Fumija a druga fotka je Marina Kaštela u Kaštel Gomilici…
ovi zalaz sunca je fotkan kraj škoja Drvenika Maloga…mi i oni smo lignjari…bilo nan je taman za večeru…
škoj Arkanđel kraj Sevida a nasuprot Starega Trogira….a ovi zalaz sunca je fotkan isprid konobe Duga…tamo nidi poviše Vinišča sunce nan gre spavat i u zanju obasjava svu lipotu Dalmacije…
ovo doli je livo Fumija a po sridi Kraljevac dok je straga Vinišče…desno se vidi bokunić Branca to je mali poluotok…
Bilo je to ka san jema našu kultnu konobu “Konoba” kompa i ja bi sili vanka na bačve i prije dolaska gostiju bi lipo čagod poili i popili…priko puta kale a u toj kali je bilo jedno tri metra širine…znači priko puta je bila butiga proizvoda od porcelana i svi ostali terina i pijati za restorane…
Čovik koji je tamo lavura je pravi gurman i ka nas je vidija da svaki u ruci držimo i glođemo vruču taman iz pečnice spravjenu janječu potkojenicu i pijemo žmul vina…onda se nije puno mislija…eee, tu moran bit to je moja ekipa reka je sam sebi…to je bilo u 10i misec 1979e godine i od onda smo nerazdvojivi prijateji…bija je on i kod nas u Dalmaciji i jia je ribu koja se još koprcala prije nego bi se mekla na gradela a jia je i sa žlicon po šesnin oštarijama u Splitu i Trogiru…
Lipo nan je to druženje tako da svaki put ka smo ovod u Niskozemskoj nađemo se i onda se gušta a i popije par bočica…ah, život je kratak da bi ga čovik samo prispava…a za one koji bi tili opremit restoran ulaskom HR u EU to nije nikakvi problem da se kod njege naručidu pijati i ostalo za restoran sve more i mogu van reč da je kvaliteta na velikome nivou…
Drago mi je lutat po buvjacima, uvik se nađe čagod interesantnoga za kupit pogotovo koje šesno pomagalo za u kužinu. Evo san naletija na lipe čaše i beštek a bilo je i pijati i terina. A i Jozo je ovod sa ostalin memorablijama iz vrimena socijalizma uvik če se nač niko da prolista i da pročita u kakvin se vrimenima živilo.
Od montura od očala do stari ploča, lustera, armeruna i katriga svega se nađe. Ovo su mista koje vole studenti i mladi koji se osamostaljivaju a prve stvari za opremit stančić se kupuju baš ovod, da bi se docnije stvara svoj stil života. Tako je bilo i sa našon dicon ka su počeli studirat.
Evo ovod nikoliko fotki da se vidi čega sve jema…
Malo pomalo dolazim u završnu fazu restauriranja, evo su meštri montirali sve kabele za airco…meštar marangun popravja skaline…a ovo je tek početak bi če još šesni detaja na skalinama…na šufitu smo gotovi sa izoliranjen krova i postavjanjem gipsani ploča na zidove od banja…sad triba doč meštar od keramike da uzma mire i da naručin pločice, nji triba čekat jedno misec dana da se isporuče…u međuvrimenu ja ču se uvatit pituravanja i nakon svega dolazidu sanitarije…ajme već vidin kako če bit…na ovoj fotki di je crveni bužir tu če bit spuščeni plafon a na zidu makinje od friškega zraka…pomalo se bliži kraj…nadam se do kraja svibnja da sve bude gotovo…
Evo je i zima pri kraju, stari judi bi rekl čin prođe polovica vejače i nije bilo leda oli sniga e onda ga više neće i ni bit…da van pravo kažen i ne triba mi, najdraže mi je na promaliće ka sve okolo nas buja i cvita.
Ona i ja smo svako jutro u điradi po okolnin brdima i onda u povratku uberemo divjega cvića a svudi su nan vaze u kući, litnjoj kužini straga na zidiču od maslinika…ma neka cvića ko more platit te gušte…uz malo spize i žmul vina i uz tako okruženje ugodnije nan prođe dan…
Vidija san puno svita ali mi se uvik vrača slika Jadrana…nije da je najlipše more na svitu ma jema puno lipi mora ali meni je najlipše… ma nikako je dobročudno nima veliki fortunala i valova koji sve lome…sve je to nikako usitno, znamo da i jugo zna dobro puvat, bura zna cipat a i garbinada činit svoje…ali ka se sve zbroji onda je u kalendarskoj godini Jadran miran sa neizostavnin litnjin maeštralom, brez maeštrala bi nan liti život bija nepodnošjiv…eto ga na meknit ču par fotki tek toliko da se svi mi sitimo kako nan je lipo…
balancana 