verdura u EU…

Kako nan se približava ulazak RH u EU tako mi pari interesantno napisat kakve su cine verdure na pazaru…evo ove su iz Amsterdama ka se molo boje pogleda onda se more primjetit da su naspram večim primanjima cine u EU  ipak umjerene…

Ma zaboravite onu kod nas je domače e to domače i je velika nepoznanica, ka prvo ko kontrolira Domačega pojoprivrednika, kako i u kojem omjeru duperajedu  pesticide i umjetna gnjojiva…odgovor je,…niko ne kontrolira a meni se često dogodi da čujem kako ti pošteni i dični pojoprivrednici kažu…ovo ča san donija na pazar to mi ne jidemo ma znaš za se jemamo u kantunu vrtla sve za našu potribu e onda znate koje je ura…sve van je to luk i voda…

A i velika večina nji na pazaru nije motike vidila nabavidu u veleprodaji i glumu da in je to iz vrtla…ma neču više pisat reka san ka država nije u stanju da uspostavi red nisan popizdija da ga mi koji kritički na sve to gledamo da mi to dovedemo u red…jerbo ako je sve tako bajno i domače onda bi se u Cro bar ča se tiče verdure živilo u prosjeku 100 godin…istina je ipak drugovačija…

moje igračke iz litnje kužine…

Ipak mi je najdraže lito,… uvik jemamo lipe verdure i začinskoga bilja,…a vrime je samo tako i po cili dan smo vanka u litnjoj kužini…dođu nan prijateji, dica sa unucima, navrate susidi ma nikad nan nije dosadno a i uvik se nađe vrimena i za privatnost nije da smo robovi od ladanja…

Svake godine tamo nidi početkon studenoga počeman kupit sve one pijate lonce i zdile koje smo duperevali cilo lito i sve to gre gori na prvi kat i bude poslagano na jedan rastovi stol od tri metra dužine…njega duperajemo ka  nas je puno, inače jemamo dva stola u litnjoj kužini tako da to nije neki problem…

Od ove godine čemo jemat vanjski roštilj koji če bit straga dok če mo postoječi, koji je kraj špakera zatvorit, tako da če bit manje problema sa gareži i prašine…ali o temu ču napravit jednu lipu štoriju na blogu,…mi sad gremo u vijađ a meštar če sve sredit, tako kad se vratimo bi če novi roštilj…eto to bi bilo za danas…inače dani postaju duži a i u zraku se ćuti promaliće …bar se to tako meni čini…

ma život van je taki kako ga zajedno sredimo…

Spiza i vino jemaju važnu ulogu u našeme životu, nije da se prižderajemo dapače jimo taman onoliko koliko nan triba ma deboto ka grdelini…ali zato volimo poist ništo posebno i bar kod mene nima granice ma sve volin provat…jedino o čemu vodimo računa je da nije masno i da je sve friško…ma lako je meni trubit ka nan je život ovaki kaki je ali zato moremo mirno spavat…sve smo mi ovo Ona i ja radon stekli i sad po stare dane malo guštamo u životu…ali ka se sitin prvi godina našega braka, živit ka postanar, na fit, pa onda prva kuća, pa priuređivanje te kuće, pa onda dica, pa otvorit restoran…ma moga bi nabrajat do sutra ali na kraju špaga sve je dobro ka se dobro završi…sad jeman planty vrimena za uživat,… ajde dosta je bilo posta san melankoličan,… da ste mi dobro…i beričetno…

eto, pomalo se stvara hram hedonizma u našoj kamenoj kući…

Nadam se da san uskoro gotov sa građevinskin poslima ajmo reč još jedno misec dana…nakon toga samo pituravanje, postavjanje pločica i kamenoga poda…vizija uređenja je uz par boca vina sa Njon u tančine dogovorena…za izbor piture ja sve sređeno, izabrali smo tri nijanse piture od suvega lista od masline…uvik se rodi nika nova ideja jerbo van je to tako,  kako nan se posal privodi kraju tako nan se i nove ideje uređenja rađaju…nadamo se da smo izabrali pravi put i da če bit, bar nama,…po guštu…uskoro moran odnit 12 umjetnički fotki u crno biloj tehnici da se uokvire…te smo fotke kupili u jedneme antiqurijatu u Jaffi u Izraelu…nek ostane iznenađenje do svečanoga otvaranja…

bibite su spravjene…

Ma nisan van je niki pijandur samo koji put popijen bičerin…ajde moran priznat ka mi dođe moj kompa iz naše kultne konobe “Konoba” onda se znan malo zeletit, ma sva je sriča da kompa živi daleko…ali zato jeman puno fameje i prijateja koji svak u svoje vrime volidu guštat i ka se sve to zbroji onda se sve popije…a da se i na poklon tako da če se ova lozovača od ove godine pritvorit u razne bibite…

onda  ajmo redon,…orahovica, travarice, limunčelo, mandarinčelo, bibite od nešpula, od trišanja, višanja, lista limuna, od mandarinčina, od qumqata, ucukrene kore od limuna, ucukrene bile potkožice od limuna,…a i na kraju pije se i obična lozovača…i zapantite pijte malo i guštajte u laganin gucima…

litnje gastro igračke…

Gori na katu san sve ono ča duperajen u litnjoj kužini poslaga na jedan veliki rastovi stol…ma bija san danas povirit i ništo tražit pa me odma uvatila nostalgije za liton i za litnjin gastro guštima…a od ovega lita ču i na stari špaker za drva  kuvat, lipo se skinu dva oli tri obruča i vatra gori direktno na lonac, ajme ludila jedva čekan lito…a i u pečnicu bi se moglo čagod spravjat…drva je napritek, jubavi prima spizi i vinu također…i na kraju samo dobro društvo i to van je to…

đem od nešpula…

Ovo je malo kasni post od lipnja 2012te a bija je na oneme blogu kojega san napustija poradi tehnički problema…Ove nan je godine nešpula dobro rodila je da se našlo plodova koji su bili taknuti ali san probra ono ča vaja i napravija ovi lipi đem…za to mi je tribalo kil očiščeni nešpula, kvarat kila cukra, dva štrukana limuna i malo vode…nešpule san meka u lonac doda vode i onda sa štapnin mixerom napravija finu kašu…onda se doda cukar i štrukani limuni i to van je to…nek lagano kuvucka i ka se sa drvenon žlicon more napravit štrika koja ostane vidjiva e onda je gotovo i spremno za punjenje caklenki…a caklenke san zajedno sa poklopcima meka u kuvanu vodu nek prokuvaju i odma u onako vruče san uliva đem…zatvorija i okrenija naopako…i to je to,… sve to gre u maškadur i onda počimaju Eko gušti…

ah, taj umjereni hedonizam…

Kako se more konbinirat neformalni poslovni sastanak sa malo dobre bibite i spize…pa bar to nije teško, ka prvo se izabere dobra lokacija sa fantastičnim pogledom, onda se donese olađen moj Merlot rose a našlo se i crnega…a i spize se je našlo…ekipa je več prisutna i jedino ča nan ostaje ova vina  lagano pijuckat i filozofirat o pokušaju da se naboje promini ovi svit…a koliko čemo uspit…eee, pa o temu drugi put… o

arančini…divota uz malo prošeka oli žešču bibitu…

Svake godine u ovo vrime ka su nan aranče zrile i ka se nađe dovojno limuna i mandarina e tad je pravi momenat da se napravi ova delicija…priporučan da se pravi od naprskanega voća, aranču prvo štrukan za dobit sok, mi ga svaki dan pijemo za doručak a koricu onda pripravin…jeman dvi verzije jedna je ka se korica oslobodi od onega bilega ča je gorko a druga je sa tin gorkin…meni je gorče puno draže ali je dobro napravit i jedno i drugo…jema svita koji korice namakaju u vodi i minjaju vodu ali ja to ne radin, volin ka je malo gorčasto…stvar ukusa…

nima tu puno filozofiranja evo van riceta koja je standardna bar meni…naprimjer na 100 grama korice dec vode i deset deki cukra…vodu sa cukron navisin na vatru, nek se cukar rastopi…dodan korice i na jakoj vatri nek iskuvava…ka se počme pinit vatru smanjit na minimum i nastavin stalno mišat , nesmi se stvarat karamela…počet če se malo lipit ali ne brinite triba nastavit mišat dok se na kraju sve osuši a cukar če ostat zalipjen na korici…oladit i čuvat u šesnin kutijama u kojima je meknuta kuhinjska karta…

renovation of stone houses in the hedonistic place…

Sa ka su prošli ovi blagdani red je doša se  jopet uvatin lavure u kamenoj kući…fugiranje dovodin kraju ali mi uvik ništa iskrsne pa se  moran vatat i drugi stvari…ali eto banj smo prigradili sa metalnin nosačima i sad ka su instalacije meknute sve je spremno za postavjanje gipsani ploča…

letričar je još ništo postavja i sređiva a ja san se u međuvremenu uvatija pituravat škure i vrata…i izoliranje šufita je u toku uspija san da se grede vidu i da budu izbočene jedno dva i po cm taman za dobit lipi vizualni doživjaj za oko…

ispod skala je napravjen prostor za dvi bičiklete i mala ostava…a špaker, perilica za posuđe, frižider, bojler i klima su nabavjeni…pločice za banj če bit od mat porcelana crne boje za na tle a bile kave za na zid…meštar če od pločica napravit tuš kadu…

sve gre po planu i pomalo se dobije slika kako če to sve izgledat, bar je meni tako…ali pacijenca još malo pa če bit i konkretni završni fotki…