Evo smo pri kraju godine i vrime je od feštavanja i darivanja…tamo nidi u siječnju čemo jopet reč ma jeli nan sve ovo tribalo…ali taki smo svit tradicija, komercija, ugledavanja na druge, pomodarstvo sve to čini svoje da se svake godine vrtimo u krug i damo sebi oduška…e ka smo taki i nek nan je kako nan je…valjda čemo ove godine bit pametniji nego prošli godina, ma ko zna, ipak nek van godina bude beričetna…
Dragi su mi ovi političari koji stalno ponavjaju triba ovo triba ono…pa mogli bi ovo napravit oli trebali bi ono napravit…i dok oni govore pizdarije Dalmatinska Zagora pomalo izumire…ajde nije baš sve, ono malo sela koja su blizu glavnih prometnica eto ta sela nikako i uspjavaju se održat ali sve ono ča je daje to polako izumire i puk stari…nedijon život malo oživi ka se navrnuti građeni vračaju na stara ognjišta i donose spizu svojin starima koji su ostali na selu živit…prije je bilo obrnuto dica bi išla na selo i vračala se sa punin boršama sira, verdure, kunpira, rakije oli pršuta ali ta vrimena su zauvik nestala sad triba stare jude naranit i donit in iz grada sve potrebito…ma daje pameti ali kod nas nima pameti onda bi tribalo napravit taku poreznu stimulativu mladome svitu da se odluče živit na selo… samo bi luđak tu poreznu stimulaciju odbija…stvarno je ščeta da kod nas nima pametni judi sa dugoročnom strategijom razvoja…Dalmatinska Zagora je ka stvorena za stresless turizam i za tipični Dalmatian slow life…ideja jema napritek ali strategija održivoga razvoja je u povojima a kako stvari stoje ostat če još dugo vrimena u povojima…nek van blagdani budu u miru i slijedača godina beričetna…
Sad kad je skoro kraj godine lipo se je sitit kako nan je ovo lito bilo…ma guštalo se, jilo se, pilo, lavuravalo u đardinu, pravilo se vino…puno nan je prijeteja bilo…filozofiranje o spizi i vinima…onda niko vrime mir i fjaka… pa onda unuci koji su se točavali a mi stariji smo jemali duge teple večeri…riza se ružmarin i lavanda, brale su se razne pomidore, kukumari, tikvice, nikoliko vrsta paprika i balancane…matičnjak, menta, divje zeje a to nan ja na svakome kantunu vrtla…maslinik je mali ali ga guštan sređivat…a oblice su dobro rodile uja je napritek a u plasto /cakleniku jeman svega pomalo…još jedan dan pa če dani postajat duži a po nikima je i kraj svita pa ako i bude nek ovo barenko bude lipi optimistički post…a kad prođe vejača, ako prođe, sve če se lagano počet budit i bujat…promaliče 2013e more počet…ajde stoj te mi dobro i čitamo se nakon smaka svita 😉
Sva je srića da su ovi lapani nakon rata uništili turizam u Kaštelima…sva srića je da su Kaštela ostala netaknuta i da je ovod još uvik jednostavni život iz 60 godina…sva srića da se na Mediteranu ne more više nač ovaki mista koja nisu ruvinjana…sva srića ča ja ovod pišen o oneme tankome dilu Kaštela koji je uz more…a ono gori uz magistralu je kako tako ali taki je bija život i tu se more samo sa par važi piture i sa sadnjom stotine cabala popravit slika…evo je otvoreno nikoliko mali otela…a u Novome se gradi krasan boutiqe otel…svi ti oteli daju stimulans otvaranju drugi butiga, restoran, suvenirnica i tako malo pomalo se slika minja ma boje je da je pomalo vengo na prišu…
Ja bi se ošerva na oni dil uz more…sa relativno malo pinezi i sa dobron vojon se more sve to dovest u red i napravit od Kaštela misto di se more živit u pravome Dalmatinskome stilu…ajmo ga nazvat Dalmatian slow life…ušminkavanjem stari kameni kuća a postavjanjem pitara đirana i šparoga isprid kuća u šesnin kalama bi se napravija veliki iskorak prima ugodneme okruženju…još ka bi se Rive malo dricale i potrošila koja kuna za pituravanje fasada dobili bi tako ugodno okruženje koje određena kategorija turista obožava, ma kakvi Trogir, Bol oli Vodice…Kaštela nek ostanu oaza relativnoga mira između razvikani gradova Splita i Trogira u kojima je liti taki cirkus da to više nije normalno…neka nji ka su izabrali ti put ali ovod je povratak u prošlost a to je za dobro platežne goste veliki izazov…
Ka se sve to skupa spoji sa krasnin vinima ka ča su Kaštelanskin opol i Crljenak i sa lipin feštama od boba i vina klapskin pismama i ribarskin feštama onda je to pravi put kojin su Kaštela krenila…
Razmislima o temu pratimo trendove i nastojmo se prilagodit…vidija san puno svita ali ovakega niza od šesnih mista nidi nisan vidija…
Lipa je mišanca živit na selu i guštat u prirodi…nama ne triba više do desetak minuta da bi se udaljili od sela i došli u prirodu…a odatamo pucaju lipi pogledi i pluča se punu friškega zraka, mi to po običaji đirajemo nakon doručka tako da smo nazad doma i nakon kavice počima novi radni dan…sva lipota ovega svita je di kod se okreneš…jednostavnost pučke arhitekture…lipota napušteni sela…vrtače, poja, vinogradi, maslinici, cviće i sve ono ča nan je na putu dobije drugi značaj, ka si tu i ka moreš vonjat kaduju oli smilje, vrisak i mažuran…dobro nan je ovako, dok tako dura biće nan lipo i beričetno…
Uvik san se pita zašto smo svi mi u Dalmaciji jubiteji jednostavnega života, ajde ne svi ali barenko oni koje ja znan…kavica u svoje vrime onda malo posla pa onda lagani obid, onda popodne ubit oko a ka je lipo vrime lagana đirada po Rivi…mnogi sjevernije znaju reč što južnije to tužnije…hm, ma neka govoridu…ali,…istina je ipak drugovačija je da je malo otrcano i u stilu ma ko more ovo platit ali ipak jema u temu ništo…ali svitu moj vrimena se minjaju, dolazidu porezi i tribat če puno tega plačat ča dosad nismo plačali a da bi se to platilo triba lova a za lovu triba lavurat…ma za nas nima problema jemamo ništo sa strane ne želin se potužit dovojno je za solidan život ali kako če ostali svit sve to namirit e to je veliko pitanje, ajde vidit čemo …evo van ovod nikoliko fotki tek toliko da vidite kako nan je ovod u Dalmaciji…
Radi se u svi šesnajst…meštar se uvatija kužine i banja a ja po običaju fugiran pa sve iza meštra pospreman i gren u nabavu, pravin marendu i brinen se za bibita…nima za nikoga alkohola…malo pomalo ulazima o u oni finalni posal…danas smo bili izabrat boje za škure i za ostalu drvenariju…izabrali smo nikoliko nijansi olive color…zadnja odluka nije još pala…moran poč do još par butiga…a sa meštrom od željeza smo se dogovorili kako čemo jedan zid ispod skala napravit i biče starovinskoga izgleda a to če bit kotrjajuča vrata…puno smo zadovojni sa tempom lavure…sve gre ka po špagu…uskoro su nove radne pobjede…
U svakome stađunu osin zime a na temu se triba potrudit da i na zimu bude gušt bit ovod je Split interesantna destinacija…a svitu moj stvarno su gušti povirit do Splita… ma zaboravimo na političare i lupeže ajmo napravit điradu kroz Get i napravit đir po centru Splita…u zanje dvi godine se grad tako prominija da je divota bit u njemu…na svakome kantunu su mali šesni oteliči a kamene kuće se fitavaju ka u prići…hosteli se pravi hit i u zanje vrime i je puno otvoreno… jedino meni Riva nije kako bi tija ali zato jeman Matejušku, Veli Varoš, Lučac, Peškariju i Get…eto smo i to doživili da Split nije više tranzitna luka za ostat na kratko prije nego se pođe na škoje vengo misto di se gušta i di je pravi ladanjski ugođaj…šušur je na svakome kantunu…dani Dioklecijana a pogotovo diskoteka Riva…onda dani Radunice i puno drugi fešti pravidu taki štimung da je stvarno gušt bit ovod…u gradu jema puno lipi restorana i konoba a meni najdraže je lutanje po gradu, kavica ovod, obid onod i izlazak na Bače sa noćnin kupanjen sve se more a ništa nije obaveza…malo pomalo Split počima bit dil urbanega i kulturnoga svita…mi volimo povirit u Get kod zalogajnice Dioklecijan oli na Matejušku kod Fife…oli kod Hvaranina…a kod Graše na Sustipanu oli kod Brace u Kadenu van je posebna štorija…a da ne zaboravin spomenit i Noštroma kraj Peškarije i mnoge druge…
Evo san se nakon lutanje po EU ponovo uvatija lavure u našoj kamenoj kući…marangun je postavija ponistre i škure a i dupla vrata su skoro gotova…ja san se uvatija fugiranja…Ona i ja smo priko interneta tražili najprikladniju boju za škure u mogu van reć da smo je našli…slijedeču šetimanu gremo u butigu o’piture da se dogovorimo i naručimo nikoliko važi jerbo bi odma tija da bude piturano…normalno da če bit akrilna pitura…vaja se brinit za okoliš…u ponedijak počimamo sa postavjanjem betonske podloge za banj i sređivanje zidova od banja i kužine…a sutra se vazimaju mire za konstrukciju rigipsa…tako da čemo slijedeču šetimanu učinit veliki iskorak prima završetku…a odlučili smo se i koji čemo kamen meknit na pod o’kužine izbor je pa na Dračevicu i to štokovanu sa otoka Brača…
Ka prvo za sve one koji nisu pušači jema na Zenti puno šesna rupa zvana restoran Kalafatić ma svitu moj to van je misto di su na jedan kvalitetni način odvojeni pušači od nepušača…tek toliko da znate ma u ova ladna vrimena je dobro znat di se more uz kavu udisat i nazagađeni zrak…bravo za Kalafatiča…a kad smo kod tega restorana ne mogu a da ne napišen da bi bila divota i pravi pogodak ka bi se poviše prizemja napravila lipa teraca di bi se moglo lipo jist i guštat u krasnin pogledima na Brač i Šoltu…ko zna možda se vlasnici uspiju isfinancirat i napravit pravu stvar…a ka smo kod Kalafatiča onda van moran ovod napisat da jemaju jednega kamarjera koji zna ča je lavura i koji cili gušta u temu poslu…a jubav ga je iz Zagreba dovela u Split…a da san na mistu vlasnika restorana da bi mu veliku plaču i reka vodi nan restoran…a ovo nisan iz palca isisa…stari san van ja lisac u gastronomiji i pravi čovik na pravo misto mi ne more uteč…enivej,..mi smo guštali u kavici i u posluzi…a meštar od posluge nan je priporučija croissants koji su bili samo taki…za nadat se da če Kalafatić dobit matamorfozu mi ostajemo sa teplin priporukama…Zenta je i ostat če kultno misto na Mediteranu…
balancana 