srnetina po moju…ali van neču reč kako…eto van fotke…

sa ka se fibra malo spustila, meka se nase đemper i ka se upalilo grijanje eto sad dolazi vrime da se pojide čagod konkrentnijega, ništo ča se ne jide svaki dan…malo srnetine nan je taman po guštu a vino je naš Merlot 2009e…puno se lavuralo zanji dana, okolo kuće se rizalo granje i bacalo na kompostiranje, pekla rakija i lavuravalo se u kamenoj kući a sad je došlo i vrime da se beru masline…

sve u svemu nan je život dinamičan i nima dosade…ko bi reka da čemo nakon penžjuniranja stalno bit u nekome điru…ma nije da se čovik primori ali ipak postala je nika svakodnevna regula u životu a to i je smisao života…evo san počeja filozofirat ma boje mi je mučat nek to filozofiraju ovi naši papani koji nan kroje život…a ja gren malo vanka, ma ko more platit ovu frišku ariju…

Ovaj vrtuljak zahtijeva JavaScript

uje od naši oblica…

Ove godine smo uranili sa branjen maslina…ma spremamo se Ona i ja za vijađ do Amsterdama tako da smo prije odlaska odlučili sve pobrat…da san ostavija berbu nakon povratka iz Amsterdama ma pola bi popadalo na tle…ovako če sve na vrime bit prerađeno…

u Kaštelima je jedna šesna uljara “Katinac”  smistila se na staroj Kaštelanskoj cesti malo istočnije taman prije stadiona NK “Val”ma lako je uljaru nač…otac i ćer su u uljari glavni…nima velike gužve ka se čovik upiše onda nima problema sa čekanje i slično ka ča se zna dogodit na drugin mistima…bar to ovod nije problem triba se dobro organizirat da maslinari ne moraju gubit puste ure i ure, ovod je sve kako se dogovori…ajde neču i više reklamirat samo mogu reč ako van triba pravit uje ova uljara je za preporučit…mobitel…091 502 34 52…

a naše uje je lipo puno lipo, ma uje nan je malo zelenkaste boje i sa prijatnon gorčinom…rana berba…prvi stotinjak kili je jučer prerađeno a u utorak zovu suvo vrime e onda bi moga pobrat i ostalo…nadan se da bi moga uvatit još stotinjak kili…ovo nan je taman, možda se kupi još koja litra vidit čemo…na kraju se moran zafalit sestri i šuri koji su mi pomogli brat…a Ona je napravila obid tako da smo jemali puno lipi dan

Ovaj vrtuljak zahtijeva JavaScript

špaker na drva za litnju kužinu…

Evo smo taman ovi dana završili kuvanje u našoj litnjoj kužini…na plin oli letriku kako kad…u kamenoj kućici koju restauriran je bija jedan špaker, ma ko če znat koliko mu je godin a marka je Plamen…ko zna koliko se na njemu obida skuvalo i odkad je u toj kući…ma nisan ga tija bacit ča mi van volimo starovinske stvari i odlučija san da ga meknen zimi u zimski vrtal a na promaliće gre vanka i na njega čemo kuvat, špaker jema bokun fumara i mogu van reć da se već radujem starovinskome načinu kuvanja…a špaker jema i pećnicu tako da bi se moglo čagod i peč oli spravjat in umido…ola ka mi dođu moji prijateji iz svitski metropola koja če to bit zajebancija od spize…ko da oni znaju ča je kuvanje na drva…ali prvo vaja sve oprat i namazat da ga ne vata ruzina i onda fešta more počet…

Ovaj vrtuljak zahtijeva JavaScript

betoniranje u kamenoj kući…

Nakon letrike, vodovoda i kanalizacije doša je red da se sve te cijevi i bužiri prikriju sa betonon…eto i to san sredija a sad če priko tega doč izolacija i kamene ploče od prirodnog kamena dolita…kamen čemo dat štokovat tako da nima klizanja a postignit ču i starinski mot…dubinsko fugiranje je isto tako u toku a marangun pravi ponistre, škure i vrata…nakon postavjanja lipi dekorativni nosača greda u prosincu ču počet zidat pregradne zidove banja i sređivanje zida od kužine…betonska jacera je sad cila u betonu još triba napravit drveni poklopac i onda čemo jemat još jedan frižider…

 

Ovaj vrtuljak zahtijeva JavaScript

pečenje rakije…lipi jesenji ritual…

Prvo van moran reć da san bija na Carini RH i prijavija se ka mali prizvođač jakoga alkoholnog pića…tako da sa te bande nima problema…eto, Domovina če dobit svoj dil a ja mogu u miru spavat…nakon ča san napravija vino od krasnog grozja sorte Merlot, a nju duperajen jema jedno osan godin, došlo je vrime da se ispeče rakija lozovača…a Merlot, mogu van reč da nan je vino po miri…uostalome baš me briga oče li ko čagod reč nama je izvrsno i normalno da nima dodatka cukra oli vode…moja vinifikacija je na visokeme nivou i to van je to…e sad nakon nikolika šetimana stvarno je doša red da se i rakija ispeče…a to činin priko puta našega doma i to kod moga susida…koji je isto tako prijavija Carini RH svoj kotal za pečenje rakije…a ja i još jedan moj amigo takozvani basista se moremo prilipit i zajedno sa susidon peč rakiju…

U susidovoj crnoj kužini je namišten stari bakreni kotal…a tu je i cila procedura i visi posebna pozitivna fibra…ka prvo se popije kavica, evo i Ona je došla i donila kavu…pala je čakula, bilo je puno smija a koji put bacimo marune u žeravu a nađe se i gavuna oli pijat tripica…vino je u blizini a i bičerin se mekne onod di curi…ovo su lipe Dalmatinske užance i puno dobro je da je RH dozvolila da se lozovača u malome obimu more doma proizvodit…i eto to van je to…a sad pogledajte litrate nama je bilo puno lipo i na kraju ka san doša doma čeka me lipi obid a ona demejana sa lozovačon je meknuta na stol, ma nek se vidi bogatstvo od lozovače…

 

Ovaj vrtuljak zahtijeva JavaScript

štrukani šipak…sa limunom i arančon…

Stađun je od šipaka a rodili su ka ludi, ajde nađe se i raspucani a te bacan na kompost a one cile zdrave pripolovin i štrukajen…kroz ovu finu cidaljku se sve procidi pa pomiša sa limunon i arančon…nakon svakega gutaja mi se pari da san zdraviji…a kakva je ovo klima, ne samo da su nan mendule i oriji bacili novo lišče nego je i šipak bacija nove…oleandri su puni cvića ka da je lito a po cilem đardinu jema cvića ka u prići…vrime je da zaladi i počme padat kiša ali ne prije nego smo obrali sve masline ali o temu uskoro prvo triban peć rakiju a to su posebni jesenji gušti …polako, uskoro je i o temu reportaža…

Ovaj vrtuljak zahtijeva JavaScript

 

 

vridni ribari iz Sućurca…oli ti Mašograda…

Malo je Dalmatinski mista di se na rivu mogu trevit ribari i di su po ciloj rivi prostrte mriže, sva naša Dalmatinska mista su se ajmo reč pogospodila ali jedno od zanji mista di je ostala užance je Mašograd…jema svita i koji ga nazivaju Kaštel Sućurac, eto tamo su još uvik ribari i mriže su na rivi…

E sad ti ribari su se u zanje vrime uvatili druge lavure vengo ribarenja…sa brodima plovidu lagano uz obalu i vadidu ruzinave otpatke koje su naši dični domojubni bacili u more…ma razumin ja ribare oni to dižu sa dna mora da bi mriže sačuvali a usput je tu i ekološka svist ajmo reć da je to i malo moda…svitu moj triba tu puno šototarit i iznit svo to sranje vanka a to ni mal posal…eto zanji put su bili u fojima jerbo su našli nike granate i cili porat je bija zatvoren od policije dok se to nije na sigurno otpremilo…

Ma išli su oni i kod Gradonačelnika pitat nike šolde bar da in je za platit oni veštit o’ronjenje jerbo se dogodi da se ruvinja ka zapne za ruzinu na dnu mora…ali ništa, niko i ne obadaje i tako je finila i ova štorija…oni to o svome trošku vadidu pa vanka meknu na jarpu i za niku mižeriju in se to otkupi i svi su ajmo reč zadovojni…ma pitan se di je pamet u biloj kući u Mašogradu di sidi Gradonačelnik…Grad daje puste šolde za pizdunske udruge za koje niko ne zna niti su toliko važne za naše društvo a ovod dije javni interes nima šoldi…ali ne čudin se takva nan je cila država…ajde, ajde dosta je pisanja evo van litrati pa pogledajte…a riva, riva je opet čista ka suza sve je odnešeno ča…

 

Ovaj vrtuljak zahtijeva JavaScript

izabrali smo dvi salpe…

Vrime je za poludit lipo ono kiše ča je palo smo več zaboravili i evo se jopet gušta vanka jist…ma več smo litnju kužinu zatvorili ali nismo mogli odolit ka se vidi kakvo je vrime pa smo odlučili, dok dura nek dura, kuvat čemo malo unutra, malo vanka…bili smo u Splitu i po običaju navratili do peškarije…bilo je svega a nama su ove lipe salpe pale na oko i eto ga na  bacit čemo i na gradela…na pazaru smo usput našli friške špinjače dok kunpira i maslinova uja jemamo doma a vina je u konobi napritek…eto ga na, nek litrati govoridu umisto nas…a ona dva lista na trbuju od salpe su od našega limuna…

 

Ovaj vrtuljak zahtijeva JavaScript

jesenje đirade,…odma iza našega imanja…

Prednost života na selu je da si svaki dan u kontaktu sa prirodom i u temu svaki dan guštamo,…a doma jemamo sve ča jemaju i građani u gradu…lipo se pogleda vanka kakvo je vrime i ako more onda smo u par minuti  na vrj brda oli kroz poja između vinograda i maslinika…nama je sve blizu, veliki megapolis je isprid nas, autocesta je desetak kilometi iza nas, zračna luka nan je prid noson, jemamo pogled na more a imanje je solidne veličine a i dom isto tako…e sad niko bi rađe bija na peti kat brez lifta a auto parkira svaki dan na drugo misto nego živit ovod,…ma je slažen se ka si u gradu onda ti je  drugi životni ritam…i kod nas je bija ti ritam dok smo lavurali ali sad  je došlo vrime da se u miru gušta u penšjunatskin danima…skužajte me malo san se raspisa ko da san dite ali to van je reakcija poradi svakodnevnega guštanja…bar je tako nama…

 

 

Ovaj vrtuljak zahtijeva JavaScript

sva lipota dalmacije je ovod…

Gleda san prognozu vrimena i pročita da če bit kišurina cili cilcati dan ali ka smo se probudili osvane tako lipi dan da ne more bit lipši…ma odma smo reagirali vazeli smo našu makinju i vožnja pravac Nehaj…tu počima nedijna đirada, guštali smo điravat  sve do Lukšića, koji su to bili gušti, ma nima problema sa autima, dikod koja mater vozi dite u kolicima, ponšjunati sidu na šentadama oli kibiciraju u đardinu di se igra na briškulu a vrime je bilo samo tako, puno lipi oblaci a nebo plavo ka da ga je niko pitura.  Ma di kod se pogleda lipota je da ne more bit lipše…zastali smo kod otela Palace di san početkon 70 ti godin radija a ona fotka one vile sa mansardon na šufitu e tu je moja zakonita ’71 godina bila ka gost a ja san lavura u noveme Palace-u koji je bija jedno deset metri istočnije, njega su bidnega sravnali sa zemjon…ostatak štorije je povjest,    

Ovaj vrtuljak zahtijeva JavaScript

a mi evo smo deboto 41 godinu u braku…lipo je proć ovod i vidit da se nije puno tega prominilo a u temu i je šarm Kaštela.  Nadajmo se da če se Kaštela samo malo dricat i nek ostane oaza mirnega okruženja i života koji gre u prvu brzinu, pijano…pijanisima…evo van fotke pa guštajte nama je bilo lipo…kavica je ka i obično popivena isprid našega kafića Stara kuća u Kaštel Starome.